Let's work to work 2 - Izveštaj

Izveštaj iz ugla naših učesnika - predstavnika Srbije na ovom projektu:

 

Andrea Stijepić

Ivona Damjanović

Milica Fina

Kristijan Kindernaj

Aleksej Prokopić

 

 

“Let’s work for work 2” – Bugarska, 15-25. novembar 2019. godine

 

Udruženje „The change is in you“ iz Bugarske vodeći je partner na projektu „Let’s work for work 2” finansiranom od strane Evropske unije kroz program Erasmus+. Partner iz Srbije je Udruženje „Kulturni centar mladih Vojvodine“. Cilj projekta je omogućavanje mladim ljudima iz Evrope da steknu nova znanja i nauče različite metode kako bi lakše došli do zaposlenja ili osnovali sopstveni biznis nakon završenog školovanja, a sve u svrhu smanjenja nezaposlenosti mladih u Evropi.

Šest timova iz šest različitih zemalja učestvovalo je na ovom projektu – timovi iz Portugala, Španije, Poljske, Italije, Bugarske i Srbije (svaki tim sa po četvoro učesnika i jednim tim liderom). Više od polovine učesnika prvi put je učestvovalo na ovakvom jednom projektu – konkretno iz Srbije, od pet učesnika, troje se prvi put susrelo sa Erasmus+.

Na radnim sesijama i radionicama učesnici su imali priliku da prvenstveno upoznaju druge kulture, prihvate različitosti i nauče da ih poštuju, da se suoče sa različitim temperamentima kroz timski rad i da unaprede svoje veštine komunikacije sa okruženjem.

Prvi dan su svi učesnici pristigli u Bugarsku u Triavnu i imali priliku da se odmore pred posao J. Ono što je značajno jeste da su učesnici bili raspoređeni po hotelskim sobama na način da su sobe internacionalne – učesnici iz iste zemlje nisu bili smešteni zajedno, a u svrhu međusobnog povezivanja i unapređenja komunikacije na engleskom jeziku.

U toku drugog dana sledilo je upoznavanje kroz „ice-breakers“ kako bi se učesnici opustili i dozvolili drugima da ih upoznaju. Takođe, drugog dana uspostavljena su pravila koja su uključivala: poštivanje drugih i njihovog vremena, pomaganje drugima, proaktivnost učesnika, poštivanje lidera na projektu, upotrebu jednog jezika – engleskog u prisustvu učesnika iz drugih zemalja (bora bora), održavanje radnog prostora, poštivanje pravila hotela u vezi higijene i buke... Stanimir, lider projekta, predstavio je projekat, Youthpass (i objasnio njegovo značenje) i sam program Erasmus+.
Treći dan je počeo radno – u cilju učenja o timu i značaju timskog rada, formirana su tri tima koja su dobila isti zadatak (kako prevrnuti tepih ne dodirujući pod mimo tepiha stopalima) i koji su kroz igru zapravo shvatili koliko je važno delovati kao jedan, ne fokusirajući se na sebe, nego na ceo tim. Evaluacija nakon igre pokazala je da su učesnici zaista shvatili važnost i da su uživali dok su kao jedan pokušavali da reše svoj zadatak. Jedan od učesnika je na pitanje „Da li ste razmišljali o drugim timovima i o tome da želite da ih pobedite?“ odgovorio: „Ne, uopšte. Jedino o čemu sam mislio bilo je da mi kao tim uspemo to da uradimo. Sve drugo je u tom trenutku bilo nevažno.“ I zaista, svaki tim je pokazao požrtvovanje i „izlazak“ iz svoje osobenosti kako bi pridoneo timu. Drugi deo dana sadržao je prezentovanje svih nacionalnih timova pojedinačno o stanju nezaposlenosti mladih u svakoj od zemalja. Timovi su izneli statističke podatke, diskutovali o uzrocima problema i pokušavali iznaći rešenje kako kao pojedinci mogu da doprinesu poboljšanju uslova po ovom pitanju. Moglo bi se reći da je to bila jedna zaista „kreativna radionica“ puna mladalačkog entuzijazma i želje za promenom na bolje.

U toku četvrtog dana ponovo su formirani timovi, ovaj put internacionalni, koji su dobili zadatak da uz „brainstorming“, upotrebu metoda „šarenih šešira“, mape uma i „kockica i knjiga – 6 ključnih reči“ dođu na ideju sopstvenog biznisa, razrade je i predstave putem „Power point“ prezentacije. I zaista, rođeno je šest fantastičnih ideja, možda ne realnih, ali kreativnih J. Bila su tu udruženja koja žele da pomognu beskućnicima, „Aqua park – casino“, „Meme Gods“ i tako dalje.. Timovi su uživali predstavljajući svoje planove, a kroz njihovu međusobnu komunikaciju lako je bilo uočiti da su se već počeli povezivati i bolje upoznavati. Mnogo lepih emocija, sličnih razmišljanja i osmeha podeljeno je na ovoj radionici. Nakon predstavljanja ideja, usledilo je predavanje o „Canvas“ biznis modelu, a potom i primena istog na predstavljene ideje. Neki timovi pri ovom koraku izmenili su svoje prvobitne ideje i fokusirali se na one koje su realne za ostvarenje – sada su već počeli da razmišljaju kao pravi preduzetnici J. Većina učesnika se prvi put susrela sa ovim modelom, ali jako su ga lako prihvatili i shvatili njegovu važnost u poslovnom odlučivanju. Dan je bio najuspešniji do sada, a učesnici su bivali sve „zreliji“. Ponos za svoje tim lidere i Stanimira.

Peti i šesti dan, usled nepovoljnih vremenskih uslova i nemogućnosti odlaska na studijsko putovanje u Veliko Trnovo, učesnici su se posvetili kreiranju CV-a i motivacionih pisama za svoje „buduće poslodavce“. Bilo je tu mnogo kreativnih pisama i ozbiljnih aplikacija za posao, a Stanimir je za svakog učesnika ponaosob izdvojio vreme da detalljno pregleda aplikaciju za posao, da ukaže na nedostatke i da konstruktivne kritike i sugestije. Oni koji nikada nisu bili u prilici da se nađu u situaciji da apliciraju za posao – sada će to sigurno znati. Najzanimljiviji deo apliciranja za posao bila je igra – Intervjui. Svaki učesnik izvukao je papir sa ulogom koju je trebao da odglumi. Na pola papira bile su ispisane kompanije/udruženja/ustanove, a na pola profesije; tako da smo imali doktora i upravnika bolnice, inžinjera i direktora Mercedesa, pevacicu i vlasnika kluba.... Za učesnike je ovaj deo radionica predstavljao pravo malo uživanje. Svi su savršeno izneli svoje uloge, predstavljali loše i dobre primere ponašanja na intervjuima, bili kreativni i duhoviti u svojim performansima. Na kraju, Stanimir je prokomentarisao svaki par pojedinačno, ukazao na nepravilnosti i uputio učesnike na pravilan način ponašanja – od gestikulacije, preko tona, položaja tela i odevanja, pa sve do pitanja koja treba postavljati i odgovora koje treba dati na intervjuu za posao.

Polako smo došli do poslednje trećine, već razrađenih ideja kojima je kucnuo čas za realizaciju – sedmi, osmi i deveti dan bili su posvećeni „IndieGoGo“-u. Radi se naime o sajtu, namenjenom „Crowdfunding“-u, koji je nastao 2008. godine u cilju pomoći ljudima širom sveta da svoje snove i ideje pretvore u realnost, bilo to započinjanje posla i realizacija poslovne ideje, unapređenje postojećeg poslovanja ili ostvarenje ličnih preferencija. Cilj je da se u vidu kampanje predstavi ideja, koja se postavlja na internet stranici „IndieGoGo“, a da se potom finansira na način što zainteresovani ljudi iz celog sveta koji je smatraju dobrom i žele da je podrže  mogu da uplate novac za njenu realizaciju. Stanimir je predstavio „IndieGoGo“, kao i objasnio značenje „Crowdfunding“-a, a potom zamolio svoju saradnicu Innu da sa učesnicima prođe kroz predstavljanje njihovih formiranih ideja i da im pomogne da ih plasiraju na „IndieGoGo“ i društvene mreže. Inna je sa svim timovima prošla kroz proces predstavljanja ideja na pomenutoj internet stranici, pomogla učesnicima da kreiraju stranice na „Facebook“-u i „Instagram“-u, da definišu svoje ciljeve i da na pravi način targetiraju svoju ciljnu grupu. U prvoj fazi svi timovi su kreirali video o tome ko su i šta je njihov cilj, koji problem rešavaju, a zatim nakon sugestija istu stvar ponovo uradili, na mnogo bolji način. Inna je upotrebila metodu „learning by doing“ koja se pokazala kao zaista najbolja pri ovakvoj temi edukacije. Kako bi nastavili sa kreiranjem kampanje, svi su dobili 14 pitanja na koja je trebalo dati odgovore, a da bi njihove ideje bile predstavljene na pravi način na „IndieGoGo“. Nakon kreiranja stranica na društvenim mrežama i definisanja odgovora na ključna pitanja, usledio je najzanimljiviji zadatak – kreiranje promotivnog videa. Eh, to je već bila prava avantura. Timovi su se „razbežali“ po kišovitoj Trijavni ne mareći za hladnoću i loše vremenske uslove, samo kako bi napravili video koji su zamislili. Timovi su pomagali jedni drugima, improvizovali, činili nemoguće samo da svoj „posao“ odrade na što kvalitetniji način. Nije bilo mesta nadmetanju, svi timovi funkcionisali su kao jedan veliki tim – baš onako kako je Stanimir i zamislio kada je posvetio svoje vreme i celog sebe ovom projektu. Njegovo požrtvovanje se isplatilo i nastale su fantastične kreacije perspektivnih mladih ljudi željnih znanja.

Poslednji dan finalizovali su se zadaci koji su predstavljeni Inni i Stanimiru, prezadovoljni đaci i isti takvi učitelji aplaudirali su jedni drugima J. Bio je to zajednički odrađen posao. Usledile su instrukcije za popunjavanje „Youthpass“-a i dodela sertifikata – naravno, ponovo uz igru J. Učesnici su se nezaboravno proveli dok su oponašali jedni druge pantomimom i međusobno si dodeljivali sertifikate. Dan se završio sumiranjem utisaka i „zatvarajućom“ žurkom i druženjem.

Svaki dan nakon radionica nacionalni timovi predstavljali su svoju zemlju, njenu kulturu, tradiciju, nacionalnu kuhinju i folklor. Ruku na srce, srpsko veče je bilo najdinamičnije, sa najviše igre i plesa. Možda zbog rakije koju smo poneli, ko će znati, ali da se glasalo za najbolju žurku – mi bi pobedili J.

Kada sumiramo utiske, možemo reći da je ovo jedno nezaboravno i edukativno iskustvo za sve učesnike, na kome su svi naučili po neku reč ili izraz iz nekog drugog jezika, neku osobenost naroda poput španske srdačnosti, italijanske strastvenosti u govoru i gestikulaciji, portugalskog temperamenta, poljske dobrote, bugarskog gostoprimstva i srpske pozitivnosti. Naučili smo o toleranciji, timskom radu, poštovanju i požtvovanju. Unapredili smo svoje znanje i podigli ga na mnogo viši nivo od prethodnog. Napravili smo jedan veliki korak ka svojoj budućnosti. Nadamo se da će se ovakvi projekti i dalje realizovati i da ćemo mi u njima učestvati.
Živela mladost!

 

ANDREA: Bila sam tim lider učesnicima projekta iz Srbije i ovo je bilo moje prvo susretanje sa Erasmus+ programom. U toku trajanja projekta našla sam se u mnogo meni do sada nepoznatih situacija i mogu reći da je bilo dosta izazova. Najveći od svih je bilo taj što nikoga nisam poznavala pre projekta, počevši od mog tima, preko ostalih timova iz drugih zemalja. Takođe, nikada do sada nisam vodila tim sačinjen od tako mladih ljudi, i prijatno sam iznenađena njihovom zrelošću, voljom za učenjem i radom na sebi.

S obzirom da i sama radim edukacije i da sam trener i mentor za privredu, te da je moj rad usmeren najviše na one koji žele da započnu sopstveni posao, učešće u ovom programu mi je pomoglo da sagledam kako to neko drugi radi, da naučim nove metode i da unapredim svoj rad u budućnosti. Ono što ću sigurno uvrstiti u treninge koje držim jeste „IndieGoGo“ i „Crowdfunding“ za koje sam do sada smatrala da je teško implementirati u način i program edukacije koji vršim.
Prilikom realizacije projekta upoznala sam veliki broj pametnih i ambicioznih mladih ljudi i njihovih lidera sa kojima sam već počela da planiram buduću saradnju i realizaciju projekata poput ovog.
Što se tiče mog ličnog tj privatnog doživljaja, bilo je više nego kvalitetno iskustvo, mnogo različitih ljudi s kojima sam se zbližila i povezala, otkrila sam da imam neke osobine koje nisam znala da posedujem, poput tolerancije i volje da prenesem lična iskustva i znanja iz života na mlade, da im budem podrška i roditelj u nekom smislu (iako privatno nisam roditelj i nisam imala pojma do sada da li bih se uopšte snašla u toj ulozi).

Jedna od najvažnijih stvari koja se postiže realizacijom ovakvih projekata jeste proširivanje vidika svih učesnika i unapređivanje pojedinca, što u konačnici dovodi do unapređenja celokupne društvene zajednice. Tu se ruše barijere, sklapaju prijateljstva, menjaju razmišljanja, i svako od učesnika prolazi kroz sopstveni proces rasta i razvoja. Posle ovakvog iskustva, počinjete sebe i svet da gledate drugačijim očima.

Ni u jednom trenutku se nisam pokajala što sam se prijavila za učešće u ovom projektu, a ono što sam poželela nakon završetka istog jeste da ponovim ovo iskustvo u budućnosti.

 

IVONA: Bila sam učesnik projekta iz Srbije i ovo je moje treće susretanje sa Erasmus + programom. Bilo je divnih i lepih trenutaka, upoznala sam divne ljude sa kojima sam svakodnevno delila lepe momente. Naravno, dosta se i radilo i trudila sam se sa uvek budem na nivou zadataka, da sve bude urađeno kako treba i da budem maksimalno fokusirana na predavanja. Sa druge strane, bilo je malo i izazovno iz razloga što sam se prvi put susrela sa jednom ovakvom temom koja ce mi značiti jednog dana u budućnosti. Bilo je tu svakakvih interesantnih aktivnosti od kojih cu ja izdvojiti meni najomiljenije: pisanje motivacionog pisma, pravilno popunjavanje CV-a i IndieGoGo. U ovim aktivnostima smo svi radili u grupama i zajedno naučili jednu bitnu stvar: kako se međusobno poštovati i pomagati jedni drugima. Najbolji deo u toku dana su bile večerenje aktivnosti u kojima smo se svi međusobno družili, i provodili najviše zajedničkog vremena. Dani su prolazili i samim tim se približavao kraj i završetak projekta čega sam se ja jako plašila. Ne volim rastanke, a ne pogotovo sa ljudima koji su mi ostali dragi i urezani u srcu. Poslednja aktivnost je bila jako dirljiva, puna suza, smeha, osmeha. Iako smo se se rastali, mi smo sada postali jedna velika porodica puna ljubavi.

 

MILICA: Bila sam učesnica projekta: "Let's work for work 2". Ovo je moje drugo susretanje sa Erasmus+ projektom. Radovala sam se projektu zbog upoznavanja novih ljudi i sticanja znanja. Oduševilo me pozitivno okruženje u kom sam se nalazila. Vredno smo radili i učili o stvarima koje će nam biti potrebne u budućnosti. Najzanimljivija stvar mi je bila pisanje CV-a i motivacionog pisma. Maksimalno sam se fokusirala na ostatak predavanja znajući da će mi jednog dana dobro doći pri ostvarenju sopstvenog biznisa. Učila sam i o IndieGoGo sajtu za koji nisam znala pre projekta, a sada sam sigurna da će mi biti potreban u budućnosti. Bila sam ispunjena pozitivnom energijom kada smo obavljali zadatke u grupama, jer smatram da je timski rad vrlo bitan u obavljanju raznih poslova. Posebnu lepotu ovom projektu davale su interkulturalne večeri gde smo upoznavali kulture drugih naroda; gde smo imali priliku da isprobamo njihovu hranu i otpevamo njihove pesme. Večernja druženja su predstavljala lepši deo projekta.  Srećna sam što sam stekla nove prijatelje i još jedno prelepo iskustvo.

 

KRISTIJAN: Bio sam učesnik projekta iz Srbije i ovo je moje prvo susretanje sa Erasmus+ programom. Bilo je interesantno i definitivno bih ponovio ovakvo iskustvo. Upoznao sam zanimljive i divne ljude koji dolaze iz raznih zemalja Evrope. Posla je bilo dosta, ali je bilo interesantno i mnogo sam naučio o pisanju motivacionih pisama, CV-a i o IndieGoGo. Veoma sam unapredio svoj govor engleskog jezika i spremnost za timski rad. Radili smo sa izmešanim grupama gde se međusobno nismo poznavali i morali smo svi da ulažemo mnogo napora da se ideja obistini. Poslednja aktivnost u kojoj smo imitirali jedni druge bez reči bila je veoma zabavna i tuzna u isto vreme zato sto je to bila poslednja aktivnost pre rastajanja. Međutim, kroz nju smo zapravo shvatili koliko smo dozvolili jedni drugima da se upoznamo za kratko vreme i koliko smo se otvorili jedni pred drugima.

 

ALEKSEJ: Učestovao sam u Erasmus+ projektu i ovo je prvi put da se susrećem sa nečim sličnim u životu. Stekao sam mnogo iskustva, spoznao prvenstveno sebe, druge ljude i naučio zaista bitne stvari koje će biti ključ mog daljeg napretka nakon školovanja, pa čak i za vreme istog. Kada odrastate u jednoj zemlji i dolazite u dodir sa jednim obrazovnim sistemom, sa sličnim ljudima u okruženju i sa jednim sistemom vrednosti, shvatite koliko ste zapravo ograničenih shvatanja ako izađete iz te nazovimo „zone ličnog komfora“. Moji sveukupni vidici su se zaista proširili, shvatio sam važnost stvari u životu kojima do sada nisam pridavao značaj. Takođe, shvatio sam koliko sam površan bio u pogledu na druge, iz ove perspektive, nebitne stvari. Kroz projekat sam imao priliku da upoznam drugačije ljude, razmenim mišljenja i naučim da cenim suštinu. Voleo bih da mladi iz mog okruženja dobiju priliku koju sam ja dobio i da učestvuju u ovakvim programima, jer su od izuzetnog značaja za podizanje svesti mladih, edukaciju i lični napredak u svakom smislu.  Ono što je takođe značajno za mene jeste da sam imao priliku da unapredim svoje znanje engleskog jezika kroz svakodnevnu komunikaciju. Sigurno bih ponovio ovakvo jedno iskustvo i nadam se da ću imati priliku za to.